 |
| U rukama Morfeusa, Rodni Vud |
Proplanak u šumi je centar
u koji nije uvek moguće ući...
To je drugo carstvo koje
duša nastanjuje
i čuva.
Jer izgleda da ništavilo i praznina
(ili ništavilo ili praznina)
moraju uvek da budu prisutni, makar latentno, u ljudskom životu.
I da ga ništavilo ili praznina ne bi proždrali,
čovek mora da ih stvori u samome sebi...
Centar je i srce jer je to jedino
što se od našega bića oglašava.
I jedino preko njega
privilegovana stvorenja koja ga imaju
čuju sami sebe.
Samo udaljene zvezvde, čiste,
dok god se opiru kolonizaciji
daju realnu sliku bića identičnog svom životu;
naivnog, kao da je tek tako stvoreno,
a da nije moralo da se rodi...
Ponekad, u zavisnosti od okolnosti,
srce ogluvi i zanemi...
Ostavlja tada mesta umnim radnjama
da delaju tako bez ičije pomoći,
prepuštene sebi samima...
1977.
